Разговарај са собом као са пријатељем

Зашто смо толико строги према себи?

„Ништа не вредим.“ „Зашто ништа не могу да урадим како треба?“ „Сви други успевају; шта није у реду са мном?“ Многи људи овако разговарају са собом, често више пута дневно, обично и не примећујући.

Самокритика често почиње као покушај да се држимо на кратко: ако не попуштам себи, нећу поновити грешку. У пракси оштар унутрашњи глас обично чини да се људи осећају горе и да мање желе да покушају, а не више. А пошто се исте речи тако често понављају, почну да делују као чињенице, а не као навика.

У оштром унутрашњем говору изнова се јављају две мисаоне замке. Етикетирање претвара један поступак у то ко си: заборављен термин постаје „ништа не вредим“. „Мора“ и „треба“ постављају правила која нико не би могао да испуни: „Никад не смем да погрешим.“

Одакле долази оштар глас?

Различито. Код неких одјекује оно што су слушали док су одрастали; код других је израстао из високих захтева у школи или на послу, или из тешког периода у коме је самокритика деловала као једини начин да се издржи. Може да помогне кад знаш одакле долази, али не мораш то да откријеш пре него што почнеш да му другачије одговараш. Вежба ради са мишљу онаквом каква се јавља данас.

Помаже и да приметиш кад је глас најгласнији. Код многих је то после грешака, при поређењу са другима, у умору или касно ноћу. То су добри тренуци да праведнији одговор буде спреман.

Шта је техника двоструког стандарда?

Већина људи већ има блажи, праведнији глас. Само га користи за друге. Да ти блиска пријатељица каже да је заборавила термин и да се осећа као да ништа не вреди, тешко да би јој одговор био „Да, стварно ништа не вредиш“. Пре би то било нешто као: „Имала си много обавеза. Дешава се. Пошаљи кратку поруку и закажи поново.“

Техника двоструког стандарда тражи да исти стандард примениш на себе. Запишеш оштру мисао, замислиш пријатеља који то говори о себи и запишеш свој одговор. Онда прочиташ тај одговор као да је намењен теби, јер и јесте.

Како се ради, корак по корак?

1. Ухвати мисао тачно оним речима којима је дошла. „Ништа не вредим.“
2. Оцени колико верујеш у њу, од 0 до 100%.
3. Замисли блиског пријатеља који то говори о себи. Замисли стварну особу.
4. Запиши свој одговор тој особи, благо и искрено.
5. Запитај се зашто се стандарди разликују. Зашто је пријатељу дозвољено оно што теби није?
6. Изговори верзију за пријатеља себи, мењајући „ти“ у „ја“.
7. Поново оцени обе мисли: нову, и прву, сада.

Вежба Двоструки стандард води те кроз ове кораке питање по питање.

Како то изгледа у пракси?

Ево измишљеног примера:

• Оштра мисао: „Заборавила сам мамин рођендан. Ја сам грозна ћерка.“ Уверење: 80%.
• Шта бих рекла пријатељици: „Имала си тежак месец. Позвала си чим си се сетила, и она зна да је волиш.“
• Зашто разлика? „Мислим да бих ја морала да будем боља. Од пријатељице то никад не бих очекивала.“
• Верзија за пријатељицу, упућена себи: „Имала сам тежак месец. Позвала сам чим сам се сетила, и она зна да је волим.“ Уверење: 60%.
• Оштра мисао сада: 35%.

Бројеви ће код свакога бити другачији и не морају много да се помере да би се исплатило. Чак и мали помак чини оштру мисао мање аутоматском.

Шта ако благ одговор делује лажно?

То је често у почетку, нарочито ако је твој унутрашњи глас годинама био оштар. Неколико ствари помаже:

• Нека буде мањи и конкретнији. „Данас ми је једна ствар пошла наопако“ лакше је поверовати него „Све ми иде одлично.“
• Нека остане тачан. Благост није исто што и претварање. И даље можеш да кажеш да следећи пут желиш боље.
• Изговори га наглас. Кад чујеш верзију за пријатеља, може да делује стварније него кад је читаш.
• Дај му времена. То је вештина. Вежбом постаје лакше, као и свака нова навика.

Како да се сетим блажег гласа кад ми затреба?

Оштре мисли обично стижу у тренуцима кад најмање имаш времена за размишљање: после грешке на послу, пред тежак разговор, касно ноћу. Зато помаже да праведније речи запишеш унапред.

Картица подршке је кратка белешка себи за одређени тренутак: када је користиш, шта желиш да запамтиш и једна ствар коју можеш да урадиш. На пример:

• Када: После грешке на послу.
• Запамти: „Једна грешка је једна грешка. Колега би од мене чуо да се то дешава свима.“
• Уради: Исправити шта могу, па направити паузу од пет минута.

Вежба Картице подршке помаже ти да их напишеш и сачуваш.

Да ли благост према себи значи да себи све праштам?

Не значи. Пријатељ који је благ према теби и даље ти каже истину. Праведнији глас може да каже „Ово није прошло добро“ и „Ево шта ћу урадити другачије“, а да не дода „зато што ништа не вредим“. Многи открију да, кад се уклони оштрина, постаје лакше, а не теже, да се искрено погледа шта је пошло наопако и да се нешто уради поводом тога.

Када треба да разговарам са неким?

Ако је оштар унутрашњи говор стално присутан или га прате мисли да би било боље да те нема, молимо те да разговараш са својим лекаром или стручњаком за ментално здравље. Ако си сада у опасности, позови локални број за хитне случајеве.