Премотавање разговора после друштвених догађаја

Зашто стално премотавам разговоре?

Вратиш се кући са журке, вечере или пословног састанка, а вече почне изнова у твојој глави. Твоја прича о послу. Пауза после твоје шале. Неко ко је гледао у телефон док ти говориш.

Премотавање је често и има свој разлог. Ум проверава да ли је нешто пошло наопако, да би се то следећи пут избегло. Невоља је у томе што премотавање ретко буде праведно. Прескаче делове који су прошли добро и задржава се на оном једном тренутку који је деловао незгодно, па га пушта у круг.

Истраживачи који проучавају друштвену бригу описују ово као преиспитивање које се дешава после догађаја и примећују да је обично негативније од самог догађаја. Због њега и следећа друштвена ситуација може да делује теже, јер у њу улазиш са сећањем на премотавање, а не на оно што се десило.

Шта премотавање чини тако убедљивим?

Обично га покрећу две мисаоне замке.

Прва је читање мисли: претпоставка да знаш шта су други мислили. „Било јој је досадно са мном.“ „Смејали су ми се, а не са мном.“ Заправо не знаш, али претпоставка делује као знање.

Друга је ментални филтер: један негативан детаљ испуни целу слику. Десет минута опуштеног разговора избледи; десет секунди тишине остане.

Обе замке делују истинито јер уз њих долази осећање. Непријатност је стварна. То не значи да је мисао иза ње тачна.

Како да проверим мисао уместо да је премотавам?

Запис мисли је кратка писмена вежба која успорава премотавање. Уместо да се вртиш у круг, запишеш ситуацију, осећање и мисао, а онда погледаш чињенице са обе стране.

Ево како то може да изгледа после вечере са пријатељима:

• Ситуација: Вечера код Ане. Прича о мојој недељи наишла је на тишину.
• Осећања: непријатност 70%, анксиозност 50%.
• Врућа мисао: „Досадно им је са мном и жао им је што сам ту.“
• Чињенице које је подржавају: После моје приче настала је пауза.
• Чињенице које се не уклапају: Ана ме је касније питала нешто о томе. Стефан ме је на изласку позвао на рођендан. Паузе има у сваком разговору.
• Праведнија мисао: „Једна прича није имала очекивани ефекат. Све остало те вечери говори да им је било драго у мом друштву.“
• Осећања после: непријатност 35%, анксиозност 25%.

Бројеви овде су само пример. Понекад запис мисли много помери осећање, понекад мало, а понекад из првог покушаја нимало. Целе кораке наћи ћеш у вежби Запис мисли.

Шта ако имам само пар минута?

Кад премотавање почне на путу кући, цео запис мисли можда је превише. Два или три питања могу да буду довољна:

• Да ли је ово чињеница или мисао која делује као чињеница?
• Шта говори супротно?
• Да ми пријатељ ово исприча о својој вечери, шта би чуо од мене?

Таква питања су у вежби Сократовска питања. Изабери оно које одговара и искрено одговори. Не покушаваш да убедиш себе да је вече било савршено, већ само да га видиш праведније.

Да ли да питам људе шта су мислили?

Понекад кратка, пријатељска порука реши ствар: „Хвала за вечерас, било ми је драго да вас видим.“ Одговор ти обично каже више него што би било које премотавање могло. Али ако примећујеш да после сваког догађаја провераваш код људи, и та провера може да постане део петље. Вреди приметити шта се од тога дешава.

Како да на следећи догађај одем другачије?

Премотавање после догађаја често је повезано са оним што се дешава током њега. Ако цело вече посматраш себе, провераваш какав утисак остављаш и увежбаваш шта ћеш следеће рећи, остаје мање пажње за сам разговор, а више материјала за касније премотавање.

Две мале промене могу да помогну:

• Окрени пажњу ка споља. Слушај шта друга особа говори, примети простор, постави питање које те заиста занима. Пажња на разговору оставља мање простора за самопосматрање.
• Изостави једну ствар коју радиш ради осећаја сигурности. Многи у друштву користе мале навике да би им било сигурније: увежбавају сваку реченицу, избегавају контакт очима, стоје близу врата, држе чашу да би имали шта да раде рукама. Делују заштитнички, али те спречавају и да откријеш да би све било у реду и без њих. Пробај да на следећем догађају изоставиш једну и види шта ће се десити.

Ако желиш да провериш конкретан страх, на пример „Ако испричам причу, људима ће бити досадно“, вежба Бихејвиорални експеримент помаже ти да прво запишеш предвиђање, а после га провериш.

Да ли је премотавање икада корисно?

Понекад. Ако је заиста изговорено нешто нељубазно или је нека чињеница била погрешна, кратак, практичан поглед уназад може да помогне: шта следећи пут другачије и да ли нешто треба исправити? Корисно преиспитивање траје неколико минута и завршава се радњом, на пример слањем поруке. Премотавање које се сатима врти у круг, без следећег корака, управо је петља о којој говори овај текст.

Када вреди потражити више помоћи?

Ако те брига пре и после друштвених ситуација спречава да излазиш или ако је премотавање део ширег лошег расположења или оштре самокритике, разговарај са својим лекаром или стручњаком за ментално здравље. ThinkGO је алат за самопомоћ и не може да пружи подршку у кризи.