Зашто одлажемо ствари и како почети од мањег

Зашто стално одлажем ствари?

Рачуни и уплатнице стоје на столу већ три недеље. Имејл који треба да пошаљеш још је међу нацртима. Семинарски је требало да почне у понедељак; сада је четвртак. Знаш да мора да се уради, знаш да ће само бити горе, а ипак се затекнеш како сређујеш кухињу, гледаш у телефон или радиш било шта друго.

Већина људи то понекад ради и лако је окривити лењост. Истраживачи који проучавају одлагање описују нешто друго. Одлагање је често начин да изађемо на крај са оним што осећамо у овом тренутку. Задатак изазива нешто непријатно, као што су досада, збуњеност, брига да нешто нећеш урадити добро или стрепња од онога што ћеш затећи, а кад га избегнеш, тај осећај на неко време нестане.

Невоља је у томе што је олакшање кратко. Задатак је и даље ту, сада са мање времена и још са слојем кривице и стреса. Следећи пут кад помислиш на њега, делује још теже, а порив да га избегнеш расте.

Које мисли чине да задаци делују веће?

Начин на који размишљамо о задатку мења то колико је тешко почети. Две мисаоне замке су нарочито честе.

Размишљање по принципу „Све или ништа“ претвара задатак у један огроман блок: „Морам да урадим цео извештај.“ Ако не можеш све сада, нема смисла ни почињати. Може да се појави и као перфекционизам: „Ако не могу да урадим баш добро, нема поенте.“

„Мора“ и „треба“ гомилају притисак: „Требало је одавно да ово урадим.“ „Требало би једноставно да се прихватим посла.“ Замишљене су да мотивишу, али обично додају кривицу, због које задатак постаје још мање привлачан.

Кад приметиш ове мисли, задатак не нестаје. Али то може да ти помогне да видиш да део тежине долази од мисли, а не од задатка.

Како да лакше почнем?

Најкориснија промена обично је да први корак смањиш док не постане скоро превише лак и да му одредиш време и место.

1. Изабери задатак, или део живота коме припада. „Сређивање финансија.“
2. Изабери једну малу ствар. Не „среди рачуне“, већ „пронађи прошломесечне уплатнице и стави их на сто“. Ако и то делује тешко, смањи још више.
3. Изабери време. „У уторак у 19 часова, после вечере.“ Одређено време много је лакше испоштовати него „некад ове недеље“.
4. Претпостави како ће проћи. Колико ће бити тешко и како ћеш се осећати после? Оцени од 0 до 10.
5. Уради то, па забележи како је прошло. Упореди са претпоставком.

Вежба Планирање активности помаже ти да планираш овакве мале кораке и да се после осврнеш на то како су прошли.

Како то изгледа у пракси?

Ево измишљеног примера. Милица већ две недеље одлаже одговор на незгодан имејл од станодавца.

• Задатак: „Одговорити станодавцу у вези са поправкама.“
• Шта сам себи говорила: „Морам да напишем савршен одговор. Требало је већ да га пошаљем.“
• Мали корак: „Отворити имејл и написати три тезе о томе шта желим да кажем. Ништа више.“
• Када: „У среду у 20 часова, за кухињским столом, уз шољу чаја.“
• Моја претпоставка: „Биће ужасно. Тежина 8 од 10.“
• Шта се десило: „Трајало је десет минута. Кад сам написала тезе, одговор је био очигледан и послала сам га исте вечери. Тежина око 4.“

Почетак се често покаже као најтежи део. Кад се једном покренеш, задатак обично делује изводљивије него из даљине.

Како да проверим предвиђање да ће бити ужасно?

„Биће ужасно“ је предвиђање, а њега можеш да провериш. Сваки пут кад урадиш мали корак, запиши колико је тешко изгледало унапред и колико је заиста било. После неколико покушаја многи примете исти образац: стрепња унапред гора је од самог рада.

На тој идеји почива вежба Бихејвиорални експеримент: запишеш шта очекујеш, пробаш и упоредиш. Неколико сопствених примера може да учини следећи почетак мало лакшим.

Шта још може да помогне?

• Нека почети буде лакше него избећи. Стави уплатнице на сто, отвори документ, остави патике за трчање поред врата.
• Користи кратак тајмер. „Радићу на овоме десет минута, па ћу одлучити да ли да наставим.“ Често ћеш наставити.
• Уклони једну ствар која ти одвлачи пажњу. Остави телефон у другој соби за тих десет минута.
• Нека однос према прошлости буде благ. Прекоревање себе због изгубљених недеља обично отежава почетак. „Сада почињем“ је довољно.

Да ли је другачије кад ми је расположење лоше?

Кад је расположење лоше, енергија и мотивација често прве опадну и све може да делује као превише. Тада чекање да ти се прохте ретко делује. Често је реалније прво урадити нешто мало, а осећају пустити да уследи. Нека кораци буду још мањи него обично и рачунај сваки.

Када треба да разговарам са неким?

Ако одлажеш скоро све, ако то утиче на посао, студије или финансије или ако је већину дана присутно лоше расположење, безвољност или безнађе, молимо те да разговараш са својим лекаром или стручњаком за ментално здравље. Ако си сада у опасности, позови локални број за хитне случајеве.