Бриге „шта ако“ и стварни проблеми: како их разликовати

Која је разлика између бриге и проблема?

Свака брига делује хитно док траје. Али бриге су две прилично различите врсте, а то што се са обе поступа на исти начин један је од разлога због којих брига може да траје сатима, а да не стигне никуд.

Стварни проблем тиче се нечега што се дешава сада, или ће ускоро, и у вези са чим можеш да направиш корак. Ауто прави чудан звук. Кирија ти расте. Треба да кажеш шефу да нећеш стићи до рока.

„Шта ако“ се тиче нечега што би могло да се деси, често далеко у будућности, без корака који данас можеш да направиш. Шта ако се разболим? Шта ако ме партнер остави? Шта ако једног дана останем без посла?

Обе могу да делују подједнако тешко. Разлика је у томе шта помаже.

Како да препознам о којој врсти се ради?

Постави себи једно питање: да ли сада, или ускоро, могу да направим неки корак у вези са овим?

• Ако је одговор да, чак и за мали корак, то је стварни проблем.
• Ако је одговор не, или је једини „корак“ да о томе још размишљаш, то је „шта ако“.

Неке бриге су мешавина. „Шта ако следеће недеље паднем возачки?“ има стварни део (можеш да закажеш додатне часове) и део „шта ако“ (шта год да се деси тог дана). Помаже да их раздвојиш: направи корак у вези са стварним делом, а остатак третирај као „шта ако“.

Две мисаоне замке често претварају обичну неизвесност у „шта ако“ које не пушта: катастрофизирање, које скаче на најгори исход, и прорицање будућности, које лош исход узима као извесан пре него што се деси.

Шта да радим са стварним проблемом?

Стварни проблеми се обично смање кад постоји план. Једноставна структура, која се често зове решавање проблема, иде овако:

1. Опиши проблем у реченици или две, што конкретније можеш. Са „новцем“ је тешко радити; са „кирија ми расте у јуну“ није.
2. Наброј све идеје, укључујући и чудне. Још их не процењуј.
3. Одмери их: шта је добро, а шта не толико добро код сваке?
4. Изабери једну коју ћеш прво пробати. Не мора да буде савршена.
5. Разложи је на кораке, сваки са даном или временом.

Вежба Решавање проблема води те кроз то питање по питање. Многи примете да брига попусти чим је први корак записан, пре него што се ишта заиста променило.

А шта са бригама „шта ако“?

Јаче размишљање о „шта ако“ обично не помаже, јер нема шта да се реши. Сваки одговор отвара ново питање. Уместо тога помаже да промениш свој однос према бризи:

• Примети је и именуј: „Ово је ’шта ако’.“
• Запиши је, да не мораш да је држиш у глави.
• Остави је за време за бриге, одређених петнаест минута касније током дана кад намерно погледаш свој списак.
• У време за бриге погледај је једном. Ако је и даље „шта ако“, вежбај да је пустиш да буде. Неке ће до тада и саме избледети.

Вежба Време за бриге изграђена је управо око овога: за неколико секунди забележиш бригу, а касније је разврсташ у „могу нешто да урадим у вези са тим“ или „то је ’шта ако’“.

Шта ако ми није јасно на коју гомилу иде?

То је нормално у почетку. Стави је на гомилу „могу да утичем“ и покушај да запишеш следећи корак. Ако не можеш да нађеш неки који је реалан ове недеље, премести је на гомилу „шта ако“. Временом разврставање иде брже и препознаћеш „шта ако“ чим стигне.

Како разврставање изгледа у пракси?

Ево примера списка брига из једног обичног дана, разврстаног у петнаестоминутном времену за бриге:

• „Шта ако се Ана увредила због мог имејла?“ Углавном „шта ако“. Постоји један могући корак: питати Ану да ли јој је имејл био јасан. Ако је то превише, може да сачека; брига већ делује мање него јутрос.
• „Ауто треба да иде на технички преглед, а термин још није заказан.“ Стварни проблем са очигледним кораком: заказати сутра за време паузе за ручак.
• „Шта ако се разболим и не будем у стању да радим?“ „Шта ако“. Данас нема шта да се уради. Примети је и пусти до следећег времена за бриге.
• „Не стижем са новим пројектом.“ Стварно, и превелико за један корак. Пребаци то на решавање проблема: наброј идеје (тражити померање рока, изоставити мање важан задатак, замолити колегу за помоћ) и изабери једну за почетак.

Пример је измишљен, али облик је типичан: један или два стварна проблема са јасним следећим корацима и неколико „шта ако“ која изгубе део снаге кад се запишу и једном погледају.

Зашто помаже да их запишем?

Држање брига у глави тражи напор, па им се обично враћаш да провериш да ништа није заборављено. Записан списак памти уместо тебе. Уз то их лакше поредиш: брига која је у 15 часова деловала огромно у 19 може да изгледа сасвим мала поред осталих.

Када треба да разговарам са неким?

Ако ти брига заузима већи део дана, не да ти да спаваш или те спречава да радиш оно што ти је драго, вреди да разговараш са својим лекаром или стручњаком за ментално здравље.