Арон Бек: психијатар од кога је почео КБТ

Ко је био Арон Бек?

Арон Темкин Бек (Aaron Temkin Beck) био је амерички психијатар. На Одељење за психијатрију Универзитета у Пенсилванији дошао је 1954. и остао повезан с њим до краја каријере. Године 1994. са ћерком, психологом Џудит Бек, основао је Беков институт, да би обучавао клиничаре у приступу који је развио. Преминуо је код куће у Филаделфији 1. новембра 2021, у стотој години.

Бек се школовао у психоанализи, која је тада била главни приступ у психијатрији. Сопствена истраживања одвела су га од ње.

Шта је приметио?

Крајем 1950-их и почетком 1960-их Бек је проучавао лоше расположење. Слушајући људе са којима је радио, стално је наилазио на исту врсту мисли: брзу, непланирану и оштру. „Увек погрешим.“ „Нико ме не жели тамо.“ „Ово се никад неће променити.“ Људи често нису ни били сасвим свесни тих мисли док их неко не би питао за њих, а ипак се чинило да те мисли обликују оно што осећају.

Бек их је назвао аутоматским мислима. Године 1963. објавио је рад о мишљењу и депресији у коме их је описао, заједно са обрасцима грешака који се кроз њих провлаче.

Оно о чему су те мисли поделио је у три области, које је назвао когнитивна тријада:

• слика о себи: „Ништа не вредим“
• свет и други људи: „Никог није брига“
• будућност: „Увек ће бити овако“

Како је из тога настао КБТ?

Беков корак био је да мисао посматра као претпоставку коју треба проверити, а не као чињеницу. Заједно са особом прегледао би доказе за мисао и против ње и тражио праведнији начин да се ствари виде. Подстицао је и мале експерименте у свакодневном животу, да би се видело шта се заиста дешава.

Када се спојио са бихејвиоралним методама, као што су планирање активности и постепено суочавање са страховима, његов приступ постао је познат као когнитивно-бихејвиорални, или КБТ. Књига коју је 1979. написао са сарадницима корак по корак је изложила метод и обликовала начин на који се КБТ од тада предаје.

Која је идеја, једноставним речима?

Неколико тачака из Бековог рада провлачи се кроз скоро сваку КБТ вежбу:

• Осећања прате мисли о догађајима, а не саме догађаје. Двоје људи може да доживи исто одбијање и да се осећа сасвим различито, у зависности од тога шта им оно значи.
• Мисли се могу проверити. Питање није „Да ли је ово позитивна мисао?“, већ „Шта кажу докази?“
• Грешке у мишљењу се понављају. Бек је описао обрасце као што су извођење великог закључка из једног догађаја (претерано уопштавање), виђење само лоших страна (ментални филтер) и предвиђање најгорег (прорицање будућности). Каснији аутори, међу њима и његов студент Дејвид Бернс, направили су спискове тих образаца, које многи данас знају као мисаоне замке.
• И мали поступци мењају расположење. Када нешто урадиш, чак и кад ти се не ради, твоје мисли добијају нове информације.

Шта су донела његова истраживања?

Бек је био истраживач колико и клиничар и желео је да његове идеје буду проверене. Године 1961. са сарадницима је објавио упитник за мерење тога колико је нечије расположење лоше, Бекову скалу депресије (Beck Depression Inventory), која је постала једно од најкоришћенијих мерила те врсте. Седамдесетих година његова група спровела је нека од првих контролисаних испитивања когнитивног приступа, а у наредним деценијама истраживачи широм света проверавали су КБТ код анксиозности, паничних напада, бриге и других проблема. Та навика провере, мерења пре и после, део је разлога због ког је КБТ данас тако добро истражен.

Кратак пример

Замисли да Ивана пошаље поруку другарици и цело вече не добије одговор. Аутоматска мисао би могла да буде: „Љута је на мене. Увек упропастим пријатељства.“ Бековим речима, та једна мисао дотиче сва три дела тријаде: поглед на себе („упропастим“), на друге људе („љута је“) и на будућност („увек“).

Проверити је значило би запитати се: који су докази да је љута? Да ли је и раније утихнула из других разлога? Шта бих помислила да ми пријатељица ово исприча? Праведнија мисао могла би да буде: „Не знам зашто није одговорила. Увече је често заузета, а наш последњи разговор био је пријатан.“ Чињенице се нису промениле, али осећање се обично промени.

Шта КБТ није?

Неколико неспоразума се често понавља:

• То није позитивно размишљање. Циљ је тачна мисао, а она је понекад и даље тужна.
• Не каже да су ти проблеми само у глави. Стварни проблеми траже стварна решења; КБТ користи и практично решавање проблема.
• Не бави се само прошлошћу. Беков приступ највише гледа шта проблем одржава сада и ослања се на вежбање између сеанси.

Где се његов рад види данас?

Запис мисли је најјаснији пример: запишеш ситуацију, аутоматску мисао и колико јако верујеш у њу, погледаш доказе и запишеш уравнотеженију мисао. ABC запис разлаже исти ланац на прве кораке, а Сократовска питања су питања која Беков метод поставља о мисли.

КБТ је један од најбоље истражених приступа за анксиозност и лоше расположење, а NHS (британска државна здравствена служба) наводи га међу облицима психолошке помоћи кроз разговор који могу да помогну код обоје. Ти докази се односе на КБТ какав се спроводи и проучава у истраживањима. ThinkGO користи технике које су први описали Бек и његове колеге као вежбе самопомоћи. Није терапија, дијагноза ни хитна помоћ и не замењује терапеута ни лекара.