Дејвид Бернс: психијатар који је дао имена грешкама у мишљењу

Ко је Дејвид Бернс?

Дејвид Д. Бернс (David D. Burns) је амерички психијатар, рођен 1942. Студирао је медицину на Стенфорду, а психијатрију на Универзитету у Пенсилванији, где је био један од првих студената Арона Бека. Касније је предавао на Медицинском факултету Универзитета Стенфорд, где је данас професор емеритус.

Најпознатији је по томе што о КБТ-у пише за ширу публику. Његова прва књига за читаоце, Feeling Good, изашла је 1980. Уследили су The Feeling Good Handbook 1989. и When Panic Attacks, о анксиозности, 2006.

Којих је његових десет грешака у мишљењу?

Бек је описао грешке које се провлаче кроз аутоматске мисли. Бернс их је претворио у кратак списак са свакодневним именима, тако да читалац може да погледа мисао и каже ком обрасцу припада. Нашим речима, обрасци на његовом списку су:

• гледање на ствари црно-бело, без ичега између (размишљање по принципу „Све или ништа“)
• претварање једног лошег догађаја у образац без краја (претерано уопштавање)
• издвајање негативног детаља и задржавање на њему (ментални филтер)
• објашњавање добрих ствари тако да се не рачунају (обезвређивање доброг)
• пребрзи закључци, било о томе шта други мисле (читање мисли), било о будућности (прорицање будућности)
• надувавање или смањивање ствари (катастрофизирање и умањивање)
• узимање осећања као доказа (емоционално закључивање)
• правила са „мора“ и „треба“ упућена себи или другима („мора“ и „треба“)
• лепљење етикете себи или неком другом уместо описа онога што се десило (етикетирање)
• преузимање кривице за нешто што није било само твоје (персонализација)

Различите књиге их мало другачије деле и именују. ThinkGO користи 13 мисаоних замки, које покривају исто подручје, с тим што су неки обрасци издвојени засебно.

Зашто помаже да се грешка именује?

Оштра мисао делује као обичан опис стварности. Кад јој даш име, између тебе и ње настаје мало растојања: „То је читање мисли. Не знам заправо шта је она мислила.“ Име не тера мисао да нестане, али те подсећа да је ово чест образац, а не чињеница о теби.

Бернс је јасно говорио да је именовање само први корак. Следећи је провера мисли: који су докази, шта рећи пријатељу који тако мисли, како то праведније изрећи? Тиме се бави Запис мисли или вежба Двоструки стандард.

Пример корак по корак

Рецимо да држиш презентацију која углавном прође добро, али ти једном побегне нит. На путу кући мисао гласи: „Све је пропало. Сви су видели да немам појма шта радим. Није требало ни да пристанем на ово.“

Погледана кроз списак, та мисао садржи неколико грешака одједном:

• „Све је пропало“ је размишљање по принципу све или ништа: један превид претвара цело излагање у неуспех.
• „Сви су видели“ је читање мисли: не знаш шта су видели ни шта су мислили.
• „Немам појма шта радим“ је близу етикетирања: суд о теби као особи, на основу једног тренутка.
• „Није требало ни да пристанем“ је „треба“ правило, окренуто уназад.

Праведнији одговор могао би да буде: „Нит ми је једном побегла и вратила се. Већина је ишла по плану. Не могу да знам шта су људи мислили, а двоје је поставило питања, што значи да су слушали.“

Како да то пробаш?

1. Ухвати мисао. Кад ти расположење падне, запитај се: шта ми је управо прошло кроз главу? Запиши то од речи до речи.
2. Оцени је. Колико верујеш у њу, од 0 до 100%?
3. Именуј замке. Једна мисао често одговара за више њих; то је нормално.
4. Одговори јој. Запиши оно што је тачно, онако како се то каже пријатељу који је на твом месту.
5. Поново је оцени. Поента није да стигнеш до 0%, већ да видиш да ли стисак попушта.

Вежбом ћеш све лакше препознавати обрасце. Многи открију да имају две-три омиљене замке које се враћају изнова и изнова.

Да ли су грешке у мишљењу знак да са тобом нешто није у реду?

Нису. Сви их праве, нарочито кад су уморни, под стресом или лошег расположења. То су пречице којима ум брзо даје смисао стварима и већину времена не праве велику штету. Важне су кад постану главни начин на који гледаш себе или ситуацију и кад одржавају лоше расположење. Препознати једну не значи да је било глупо што ти је пала на памет; значи да је уочено нешто што сада можеш да провериш. Многима помаже да током недеље кратко бележе замке које ухвате, да виде које се најчешће јављају.

По чему је још познат?

Бернс је писао о начинима да се ради са мислима кад их препознаш, од провере доказа до питања шта рећи пријатељу на истом месту. Касније је развио сопствени приступ за клиничаре, али његове ране књиге остају начин на који се многи први пут сусрећу са идејама КБТ-а. Две од њих детаљније су приказане овде: Feeling Good и When Panic Attacks.

NHS (британска државна здравствена служба) на исти начин описује преобликовање некорисних мисли: примети мисао, преиспитај је и пронађи уравнотеженију. ThinkGO није повезан са Бернсом ни са његовим књигама; његове вежбе користе исте КБТ технике о којима су писали он и Бек.